Vinova loza

Vinova loza pripada rodu skrivenosemenica iz familije Vitaceae (lozice). Rod kome pripada vinova loza obuhvata oko 60 vrsta drvenastih puzavica, od kojih se samo nekoliko uzgaja. Vinova loza prvi put je posađena na ovim prostorima na Fruškoj gori i u okolini Smedereva na Zlatnom brdu, za vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus, vladao 276.-282. godine). Vinova loza je biljka penjačica. Raste u obliku grma, a visina joj varira od 5 do 15 m. Dugački izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, razlikuju se od kratkih koji se razvijaju iz pazuha listova. Listovi su različitih oblika i različite zelene boje što zavisi od vrste vinove loze. Cvetaju od juna do jula – samo 4 do 5 dana. Iz cveta se formira grozd sitnih bobica, koji zri do septembra / oktobra, zavisno od sorte i kraja gde raste. Veličina zrna i boja ploda se razlikuju od vrste do vrste, a plod (grožđe) se može koristiti svež, sušen ili prerađen u voćne sokove ili neko alkoholno piće, a najčešće se prerađuje u vino. Vinova loza biljka je sunca, što znači da njen životni ciklus pre svega zavisi od položaja. Posebno je to važno u doba dozrevanja grozdova, jer bez sunca u grozdovima neće se razviti šećeri, a bobice neće biti slatke i ukusne.

Stone

Afus Ali

Afus Ali 201

Muckat Italia

Muscat Italia 202

Kardinal

Kardinal 203

Muscat Hamburg

Muscat Hamburg 204

Victorija

Victorija 205

Moldavija

Moldavija 206

Ribier 213

Black Magic

Black Magic 214

Mišel 218

Mišel 218

Demir kapija 217

Demir kapija 217

Vinske sorte

Prokupac

Prokupac 207

Smederevka 208

Smederevka 208

Frankovka

Frankovka 209

Šardone

Šardone 210

Merlot

Merlot 211

Kaberne Sovinjon

Kaberne Sovinjon 212