Vinova loza

Vinova loza pripada rodu skrivenosemenica iz familije Vitaceae (lozice). Rod kome pripada vinova loza obuhvata oko 60 vrsta drvenastih puzavica, od kojih se samo nekoliko uzgaja. Vinova loza prvi put je posađena na ovim prostorima na Fruškoj gori i u okolini Smedereva na Zlatnom brdu, za vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus, vladao 276.-282. godine). Vinova loza je biljka penjačica. Raste u obliku grma, a visina joj varira od 5 do 15 m. Dugački izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, razlikuju se od kratkih koji se razvijaju iz pazuha listova. Listovi su različitih oblika i različite zelene boje što zavisi od vrste vinove loze. Cvetaju od juna do jula – samo 4 do 5 dana. Iz cveta se formira grozd sitnih bobica, koji zri do septembra / oktobra, zavisno od sorte i kraja gde raste. Veličina zrna i boja ploda se razlikuju od vrste do vrste, a plod (grožđe) se može koristiti svež, sušen ili prerađen u voćne sokove ili neko alkoholno piće, a najčešće se prerađuje u vino. Vinova loza biljka je sunca, što znači da njen životni ciklus pre svega zavisi od položaja. Posebno je to važno u doba dozrevanja grozdova, jer bez sunca u grozdovima neće se razviti šećeri, a bobice neće biti slatke i ukusne.