Ribizle i ogrozdi
Ogrozdi
Ogrozdi spadaju u rod Ribes zajedno sa ribizlama i predstavljaju autohtone vrste na severnoj hemisferi kroz Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Kultivari ogrozda dele se, generalno, na one prvenstveno namenjene preradi, i druge za stonu potrošnju (konzumacija u svežem stanju). Sorte ogrozda namenjene za preradu imaju plodove kiselog ukusa, i nisu omiljeni za konzumiranje u svežem stanju, te prilikom prerade istim je potrebno dodati određenu količinu šećera za pripremu izvanrednih džemova, želea i pita. Kultivari namenjeni za stonu potrošnju imaju dovoljno slatke plodove da se isti odmah po berbi mogu konzumirati. Prema poreklu ogrozdi se dele na dve vrste: američki Ribes hirtellum, koji je autohtona vrsta na severoistoku SAD i južne Kanade, i evropski Ribes grossularia i R. Uva-crispa, autohtona vrsta na Kavkazu i Severnoj Africi, između kojih postoje ogromne razlike. Kultivari evropskog ogrozda su obično čista vrsta, i oni su više uobičajeni s obzirom da nose krupnije bobice (do 5 cm može biti poprečni presek ploda), za koje se smatra da su boljeg ukusa.
Ribizle
Ribizla (lat. Ribes) je rod bobičastog voća. Ima plod u obliku grozda, raste na velikom grmu glatkih grana. Bobice na grozdu veličine su zrna graška. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne vrste i sorte ribizle. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu: žbuna, žive ograde, špalira i stablašice. Plod ima veliku hranljivu, lekovitu i tehnološku vrednost. Sadrži mnogo vitamina C, belančevina, minerala i drugih važnih sastojaka. Koristi se u svežem stanju, kao i za spremanje brojnih prerađevina. Plod ribizle je lekovit i koristi se za stabilizaciju povišenog krvnog pritiska, kao i kod malokrvnosti i za popravku krvne slike uopšte.