Sadnja voća
1. Kada saditi?
Sađenje sadnica voćaka može se uspešno vršiti za sve vreme zimskog mirovanja, od završetka vegetacije u jesen pa sve do kretanja vegetacije u proleće. Međutim, u predelima umerene zone, zima nije pogodna za sađenje sadnica voća (osim retkih izuzetaka), jer je zemljište zamrznuto, te se samo sađenje ne može izvršiti ni lako ni pravilno. Prema tome, u praksi, ostaju za sađenje samo dva perioda u kojima se ono treba obaviti: pozna jesen i rano proleće. Zima u tu svrhu može doći u obzir jedino u slučaju da je izuzetno povoljna i da vremenske prilike i zemljište omogućavaju da se voćke posade pravilno i relativno lako. U našim klimatskim uslovima, ako su pripreme zemljišta blagovremeno obavljene, najbolje je jesenje sađenje sadnica voćaka. Njime se postiže bolji prijem sadnica, jer na presecima žila ranije počinje da se formira kalus kao i masa sitnijih žilica. Osim toga, zimske mrazeve, sadnice bolje podnose tako, nego kad su utrapljene početkom marta. U poređenju sa jesenjim, ovo sađenje ima samo jednu prednost: već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva. Ako se i proleće zakasni sa sadnjom, primanje je lošije, sadnice se lošije razvijaju, a vegetaciju počinju kasnije.
2. Gde saditi?
Za podizanje zasada najbolje su parcele sa blagim nagibom. Ukoliko je to moguće treba izbegavati parcele koje se nalaze neposredno blizu šume, jer će u tom slučaju biti neuporedivo teže vršiti zaštitupošto će voćke napadati štetočine iz šume. Takođe, treba izbegavati i parcele u većim udolinama jer na njima postoji veća opasnost od mrazeva i slane. Problem na takvim mestima moze biti i ako se na njima tokom zime duže vremena zadržava voda, zbog čega može doći do truljenja sadnica, a smrzavanjem vode, može doći do oštećenja na voćkama. Novi voćnjak ne treba podizati na mestu gde je tek uklonjen stari zasad, a treba izbegavati i parcele na kojima je sađen krompir. Najbolje je da to bude parcela na kojoj su gajene zitarice.Ukoliko je to moguće, poželjno bi bilo da pravac pružanja redova bude sever-jug. Osunčanost redova voćnjaka je pri ovakvom podizanju voćnjaka maksimalna, plodovi su bolje obojeni i njihovo zrenje je ujednačenije, bolja je provetrenost zasada.
3. Kako saditi?
Pre sadnje treba pripremiti zemljište. Prilikom sadnje zemlja treba da je dovoljno suva da bi bila rastresita, nikako ne sme da bude blatnjava. Ukoliko sadite u bašti, gde zemlja nije uzorana, ašovom treba iskopati jamu. Dubina iskopane jame se određuje prema tome koliko je duboko sadnica koju imate već bila u zemlji i desetak centimetra preko toga, a široka isto tako nešto više od obima korena. Ovo se radi zbog toga da bi koren oko sebe imao dovoljno rastresite zemlje.Pri kraju kopanja, od poslednjeg, najdubljeg sloja iskopane zemlje, odvojiti na stranu i usitniti koliko je moguće. To je uglavnom manje plodan deo zemlje, a nama će kasnije prilikom sadnje koristiti. U iskopanu jamu sipati kofu vode, desetak litara, ili koliko već zemlja može da primi. Ovaj postupak će Vam u prvo vreme, kad je to najpotrebnije, olakšati zalivanje. Zemlja će dobiti potrebnu vlagu. Tako iskopanu jamu treba nađubriti. Pripremljenu sadnicu staviti na sredinu prethodno pripremljene jame, pažljivo zatrpati ostatkom zemlje da se koren dobro prekrije. Sadnica treba da je u zemlji onoliko koliko je bila u rasadniku. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti. Zemlja se sabija i zaliva da bi sitna zemlja prionula uz koren i da se koren ne bi ubuđao, samim tim i propao. Sada staviti onu zemlju iz dubine koju smo prilikom kopanja jame odvojili na stranu. Ovo je radi toga što u toj zemlji ili nema, ili ima vrlo malo semena od korova, pa našu voćku bar prve godine ne moramo svakog časa pleviti, niti će zemlju oko nje crpeti korov.
4. Kako orezivati?
Za bogatu berbu je naročito značajno zimsko orezivanje jer količina prinosa direktno zavisi od ispravnog orezivanja. Čak i kada je u pitanju mlado drveće starosti od 6 do 8 godina, zimsko orezivanje je bitno jer podstiče rast i utiče na kasniji oblik drveta. Najbolji meseci za zimsko orezivanje su januar i februar.Tada su voćke u fazi mirovanja. Takođe je lakše oblikovati krošnju jer tada na drvetu nema lišća. Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore