Natura Classica

Ljiljan (Lilium) je cvetnica koja je značajna za mnoge kulture i literaturu u većem delu sveta. Ubrajaju se u staro baštansko cveće. Ljiljan se koristi za sadnju u parku ili kao rezani cvet. Neke vrste se zbog njihovog jakog mirisa ne mogu gajiti u zatvorenom prostoru. Lekovite osobine imaju lukovica, list i cvet Belog Ljiljana (Krin). Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. Sade sena jesen ili rano proleće. Potreban je razmak među biljkama, zavisno od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od dvadesetak centimetara, ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Narastu od 40- 80 cm, a cvetaju od maja do jula (i to zavisi od vrste).

Oriental

O. T. Hybryde

Asiatic