content img

Sadnja vinove loze

1. Kada saditi?

U našim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja, najčešće u proleće i jesen. Najbolje je da se obavi tokom marta meseca, odnosno čim se zemljište prosuši i zagreje.

2. Gde saditi?

Pre sadnje treba znati da mesto na kome je već bio vinograd a period odmora zemljišta je manji od 5 godina, nije pogodno za sadnju. Razlog za to su razne bolesti koje se mogu preneti na mladi zasad. Postiji mogućnost, odnosno opasnost i od gljive truležnice (Rosellina necatrix), posebno, ako je zemljište vlažno. Ako je veći zasad u pitanju potrebno je uraditi analizu zemljišta. Vinova loza se obično sadi na blagim padinama i postavlja poput stolica u bioskopu omogućujući tako svakoj biljci jednake uslove. Tlo je, naprotiv, druga priča. Iako ga ne možemo premestiti ako je tvrdo ili neplodno, možemo ga uvijek popraviti, barem u onom bitnom delu – oko korena.

3. Kako pripremiti kalemove i jamice za sadnju?

Od vremena nabavke pa do momenta sadnje potrebno je lozne kalemove zaštititi od izmrzavanja, isušivanja i napada plesni i štetočina, pa se moraju čuvati u odgovarajućem trapu ili skladištu. Priprema kalemova treba da se izvodi na zaštićenom mestu kako kalemovi ne bi bili izloženi isušivanju od sunca i vetra, treba ih održavati u vlažnom stanju kvašenjem ili provizornim trapljenjem u vlažnom pesku. Pripremljeni kalemovi moraju se zasaditi za 2-3 dana. Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. Lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou ili malo iznad površine zemlje. U višim mestima kalemovi se sade tako da budu 3-4 cm ispod, a na nižim delovima 3-4 cm iznad površine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40 cm. Dubina jamica treba da bude 5-10 cm duža od dužine korena sadnog materijala. Širina, odnosno prečnik, jamice treba da bude 40 cm.

4. Kako saditi?

Na dno jamice se najpre ubaci sloj od 5-6 cm trošne, plodne i umereno vlažne zemlje. Zatim se bazalni deo kalema stavi na vrh humke kako bi a rukama se rasporede žile da zauzimaju simetričan radijalan raspored, kako bi zahvatile sve strane jamice. Spojno mesto treba da bude 2-3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je postavljen za obeležavanje mesta za sadnje. Korenov sistem treba da zauzima polukružan položaj. Zemlja se u jamicu vraća obrnutim redom. Posle postavljanja kalema u jamicu, preko žila se nabaca sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, visine 15-20 cm. Nakon toga doda se mešavina pregorelog stajskog đubriva, 4-5 kg, i sitne zemlje. Onda se pristupa blagom sabijanju zemlje radi izbacivanja vazduha i zalivanju sa 3-5 litara vode po jamici.

5. Kako orezivati?

Prinos i kvalitet grožđa zavise od većeg broja poslova, odnosno agrotehničkih mera sprovedenih u vinogradu tokom jedne godine. Prvi posao u vinogradu je zrela rezidba, koja se izvodi u fazi mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Značaj zrele rezidbe proističe iz činjenice da je to agrotehnička mera kojom se uspešno reguliše odnos između vegetativnog i generativnog potencijala. U zavisnosti od bioloških osobenosti gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba. Pri rezidbi je neophodno vršiti stalnu regeneraciju i podmlađivanje čokota. Zbog toga se svake godine sa čokota uklanjaju izduženi, deformisani i neaktivni delovi stabla. Pravilna primena kratke, mešovite i duge rezidbe moguća je samo kada se rezidba obavlja ručno, korišćenjem mehaničkih, pneumatskih ili električnih makaza. Presecanje lastara se vrši na udaljenosti od oko 1 cm iznad vršnog okca koje se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju sa testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuje skelet čokota, odnosno da se prave što manje rane. Nakon rezidbe, popravku potpore, zatezanje žice, vezivanje loze i plitku obradu uraditi pre kretanja vegetacije, pre nego krene aktiviranje okaca.